Osiguranje radnika od povrede na radu

Šta pokriva osiguranje radnika od povrede na radu?

Osiguranje radnika od povrede na radu pokriva iznenadne nesrećne slučajeve koji su se dogodili u toku radnog vremena, na putu do i od posla ili na poslovnom putovanju. Postoje dve vrste pokrića:

• Obavezno pokriće osiguranja - ukoliko se dogodi povreda na radu osiguranje ovom osnovnom polisom pokriva troškove trajnog gubitka radne sposobnosti (invaliditet) i smrti koja je posledica nesrećnog slučaja na radnom mestu.
• Dodatno pokriće osiguranja - pokriva dnevnu naknadu lečenja, refundiranje bolničkih troškova, sanaciju preloma kostiju, hitne hirurške intervencije, profesionalna oboljenja poput čestih oštećenja sluha i azbestoze kod fizičkih radnika, kao i posledica nesrećnog slučaja u saobraćaju (na putu do posla, tokom obavljanja radnog zadatka ili u povratku kući).

Ko sve po zakonu mora biti osiguran?

Da bi radnik bio osiguran od povreda na radu, osnovni uslov je da je zvanično prijavljen kod poslodavca. Osiguranja važe za sve tipove ugovora: radni odnos zasnovan na neodređeno, određeno vreme ili preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Sezonski radnici, ukoliko su prijavljeni u skladu sa zakonom (npr. putem portala za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi), takođe moraju biti obuhvaćeni osiguranjem.

Članovi omladinskih zadruga, ukoliko su angažovani na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, moraju biti osigurani od povreda na radu, pod istim uslovima kao i ostali radnici.
Zadruga kao posrednik ima obavezu da ih prijavi, a naručilac posla (firma koja ih angažuje) snosi odgovornost da osiguranje bude zaključeno i plaćeno za vreme trajanja angažovanja. Ukoliko dođe do povrede, član zadruge ima pravo na naknadu samo ako je bio zvanično prijavljen, a ugovor i dokumentacija uredno overeni i dostavljeni osiguravaču.

Paušalci i frilenseri su izuzetak. Svi preduzetnici koji samostalno obavljaju svoju delatnost, nisu dužni da sebi plaćaju osiguranje od povreda na radu, već ukoliko žele da budu zaštićeni, mogu samostalno da ga zaključe kao fizička lica.

Šta je osigurana suma?

Osigurana suma je maksimalni iznos novca koji osigurani radnik može da dobije ukoliko mu se dogodi neki od nesrećnih slučajeva koje osiguranje pokriva.

Na primer, ako je došlo do povrede koja je izazvala trajnu nesposobnost za rad, zaposlenom se isplaćuje procenat osigurane sume ekvivalentan procentu invaliditeta, uU slučaju smrti zaposlenog, njegovi naslednici dobijaju odštetu.

Tokom prolazne nesposobnosti za rad, zaposlenom se isplaćuje novčana nadoknada unapred ugovorena osiguranjem i to za svaki dan u kom je onemogućen da radi.

Važno je napomenuti da se ovo ne odnosi na svako bolovanje, jer njega svakako pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, već isključivo na bolovanje usled povrede na radu.

Kolike su kazne za poslodavce ukoliko radnici nemaju osiguranje?

Ako ste pravno lice i ne platite obavezno osiguranje od povrede na radu svojim zaposlenima možete biti kažnjeni novčanom kaznom u iznosu od 1.000.000 do 1.500.000 dinara.

Za poslodavce preduzetnike predviđena je novčana kazna od 200.000 do 400.000 dinara, a za direktore i druga ovlašćena lica u kompaniji čiji je zadatak da brinu o osiguranju kazna iznosi od 30.000 do 150.000 dinara.

Za poslodavce fizička lica (na primer, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji angažuju sezonske radnike), iznos kazne je takođe od 30.000 do 150.000 .

Ko je dužan da prijavi povredu na radu?

Poslodavac je dužan da obavesti nadležnu inspekciju rada i Ministarstvo unutrašnjih poslova o povredi zaposlenog, odmah ili najkasnije u roku od 24h od nastanka. Potrebno je informisati ih usmeno i u pisanoj formi. Zapamtite da naplata osiguranja za povredu na radu nije moguća ukoliko se slučaj blagovremeno ne prijavi i dokumentuje, te ne odlažite ovaj zadatak.

Nakon što je zaposlenom pružena lekarska pomoć, poslodavac mora da dostavi nadležnim organima i izveštaj o povredi na radu sa lekarskim mišljenjem.

U kojim slučajevima naplata osiguranja od povreda na radu nije moguća?

Nije moguće naplatiti osiguranje od povreda na radu ukoliko se dokaže da je zaposleni namerno izazvao povredu, nesavesnim i rizičnim obavljanjem posla, izvršavanjem krivičnog dela, pokušajem samoubistva, konzumiranjem alkohola ili narkotika.

Osiguravajuća kuća nije dužna da isplati osiguranje za povredu na radu ni ako je ona posledica terorističkog napada, prirodne katastrofe poput poplave, šumskog požara ili rata.

Takođe, ako poslodavac ne klasifikuje povredu kao povredu na radu i ne dokumentuje je pravilno (npr. nema zapisnika, izveštaja lekara ili prijave inspekciji), osiguranje neće priznati pravo na naknadu. Zaposleni u tom slučaju ostaje bez mogućnosti da ostvari svoja zakonom propisana prava i treba da potraži pravnu podršku ukoliko smatra da je oštećen.